Umetnik, u trganju za još boljim izrazom, oseća da „korak dalje“ možda može biti udaljavanje od ideje, ili će rizikovati da „korak dalje“ bude oblik, koji bez senke ne postoji, ilisenka, koja bez svetlosati ne govori i nema ubedljivu umetničku poruku. Tako da novi oblici, koji se rađaju i obitavaju na podlozi pisma sada imaju uzvišenije značenje, puno dublje nego geometrijski, sigurni i očekivani oblici.
Razvijajući svoj umetnički izraz, fazu geometrijskih oblika smenjuje slobodno oslikavanje drugih oblika koji imaju višu umetničku simboliku. Na platnima-pismima oživljavaju figure, lica, kao i lica bez lica, senke, šupljine, svetlosti, senke-oblici. Isplivava čovek, njegova senka, figurativno, ponavljanja figura kao serija istih, opipljivo, ali i praznina ili prisutnost koja podseća na odsutnost. Ponavaljanje jeste simbol vremena u kom živimo, svi su isti. Mada, i oni koji se razlikuju, po tome što teže jedinstvenosti, i ima ih puno, postaju isti, čak i kao različiti.
Pismo i pisanje je i dalje osnova svega, ne napušta umetnika. Ono je podloga i jedini važan oslonac i veza svih stvari, pečat umetnika u obe faze razvoja. Emocije u umetničkom delu su ovde uočljivije, kao i poruke koje su za autora ideje: težnja da svet postane bolje mesto, a i imperativ da se teži iskrenosti i poboljšanju sebe. Emocija nedostajanja koja je iskazana u praznini, ili emocija dosade u ponavljanjima istih oblika dobijaju posebno mesto u pismu umetnika. Oblici bez senki nemaju ubedljiv izraz, a ni senke bez svetlosati ne govore ništa, i samo u jedinstvu postaju čitljivi na znanom pismu slikara.
Poznato je da se ni jedno umetničko delo ne može do kraja protumačiti, ni odgonetnuti, da ono dopušta slobodu viđenja, razumevanja i zaključivanja o njegovim korenima. I to ne samo za posmatrače, već i za stvaraoce same. Dodajući geometrijske oblike na platna-pisma, kao i figure na autentičan rukopis u daljoj fazi stvranja, Laslo Retek nam dopušta da pred njegovim slikama stojimo kao autentični posmatrači, što znači da nam se pojačava slutnja značenja dela. Ono može biti jako ili slabo, pouzdano ili plašljivo, skladno ili disharmonično u svom okruženju. Ali u svemu tome u nama je jača slutnja značenja, ona prava suština umetnosti u današnjem svetu palih vrednosti. Aktuelna umetnost često nudi gotove modele razumevanja, kao da nam nasilno nameće poruke, misli, doživljaje. No, kod Lasla Reteka vraćamo se onoj širini tumačenja i doživljavanja, upravo kroz dimenzuju naslućivanja. Bez nje ne može biti ni dobrog doživljaja, niti punoće onoga što oživi u nama kada se od dela udaljimo.
Sudeći po postojanosti motiva i tema na Retekovim platnima, o njemu se može govoriti kao o zrelom likovnom stvaraocu, koji uspeva da realizuje svoje opsesije na platnu i da se nanovo sa njima obračunava, uvek tražeći nešto više i bolje, ali uvek sa plemenitom namerom da svetu pruži neki oslonac koji je izgubljen, zaboravljen, ili pak sasvim nov i stabilan. U tome jeste najveća vrednost odistinske umetnosti. Nijedan potez četkicom nije nepromišljen, mahinalan, neodgovoran, jer autor dosledno skuplja svoje ideje, zapisuje ih i svakodnevno im se obaraća, razvrstava ih i usavršava. Iz tog aspekta zrači nam velikom posvećenošću. Nameće nam se zaključak da je Laslo Retek veliki posvećenik svog talenta i da od njega možemo očekivati još mnogo.
Jelena Milošev