Čitljivost autentičnog pisma u slici Lasla Reteka

Slikar Laslo Retek već treću deceniju obitava u svetu slikarstva i kako vreme odmiče sve više je uočljivo sazrevanje u pokretu, stilu i boji. Retek za sobom ima mnoštvo slika na platnu, u bezbroj faza i ciklusa: pejzaža, portreta, figura, ali i apstrakcija, koje već dugo traže uvek nov i originalan umetnički domet.

Poslednja faza njegovog slikarstva,  u poslednjoj deceniji rada, čine jednu usko povezanu celinu koja zahteva spremnost na doživljaj, ne samo puko posmatranje, već i promišljanje, ne samo uživanje u oblicima, bojama, tehnikama, već i misaono-emotivno uplivavanje u platna i njihovu teksturu. Jer, koliko god da ona govore svojom površinom, mnoštvo semantičkih referenci skriveno je u dubinama pora iza boja i oblika, u onim dubinama iz kojih počinje stvaralaštvo uopšte.

Serija slika Lasla Reteka koje nazivamo „slike-pisma“ otvara široko polje tumačenja, što na planu ličnog i autentičnog u slikara, što na planu sveopšteg pogleda na dela. Kako samo ime kaže, ove slike vizuelno asociraju na pisma, kao da se njima želi ostvariti neki dijalog slikarstva i književnosti, koji, kako je poznato, neretko žive u koegzistenciji. Mnoga dela u istoriji umetnosti pokazuju vezanost slike za reč i obrnuto. Znamo da bez reči ništa ne može postojati, ali da je čoveku potrebna i slika, kako bi olakšao svom biću poimanje postojanja nečega što ta reč označava.

Čini se da je Retek nastojao originalnom dometu u delu; upotrebom tekstova iz novina,               umetanjem magneta i lesonit ploča u teksturu slike; da svoje lične inspiracije pretoči u opipljiva postojanja, oslikavanjem reči, dajući im dubinu, širinu, boju. Kao i svaki umetnik, koji daje na dubinu i kvalitet svog dela, on nam šalje tim gestom i jednu univerzalniju poruku, čime opravdava ono dubinsko, iskonsko umetničko u svom pozivu – obraća se svetu i tumači ga.
Posmatrajući iz tačke savremene egzistencije, znamo da reči u virtuelnom svetu, koji nas sve više okružuje, gube na svojoj težini i da slike okupiraju sva naša čula. A te slike nisu naše, one su nam ponuđene kao krajnji rezultat. Laslo Retek stupa u dijalog sa tim modelom i rečima vraća značaj, oživljava stara pisma, dočarava diktat iz dečije sveske, vraća se u prošlost, u radost čitanja dobivnog pisma, daje rešenje za sadašnju situaciju – od reči čini sliku i kao da u tim potezima nailazi na ravnotežu u svetu, koju je virtuelna realnost narušila.

Takođe, on nas vraća pisanom pismu, njegovom izvornom obliku, koje jedino ima sposobnost da obuzme  čovekovu dušu i uzdigne njegov duh, za razliku od elektornskih tekstova, štampanih, bezličnih i neautentičnih, bez ličnih pečata stvaraoca u rukopisu. Rukopis, kao nešto sasvim individualno, izvorno i autentično, a nepotkupivo, kod Reteka isijava i privlači, povlači u misao da smo svi mi ipak jedinke i da je naša čitljivost svojstvena samo nama. Da je možemo pružiti po potrebi, ne po modelu.

Možemo zaključiti da Laslo Retek u ovoj fazi slikarstva pronalazi svoj ambijent u kom se oseća prijatno i stabilno. U početnoj fazi u kojoj on traga za elementima u teksturi, on u svoj intimni život na platnu, a u razvoju svog  pogleda na svet koji ga okružuje, unosi detalje u vidu geometrijskih oblika. Nepotkupiv u individualnosti, on hrabro zalazi u geometriju, u kojoj leži još jedna riznica značenja i poruka. Lesonit ploče, u kojima iseca željeni gometrijski oblik, priklanja slici-pismu i  magnetom ih pričvršćuje, dajući tako slici mogućnost da živi sa ili bez tih oblika. Slike postaju trodimenzionalne i govore posmatraču i kao vajarska dela.

Oslobađajući rečenice na platnima čiste literarnosti pretvaranjem u sliku , a kako su danas granice pomerene, te se i nauka i umetnost neretko snažno prožimaju, na njegovim platnima pronalazimo geometrijske oblike savršeno uklopljene u svojim dimenzijama i konturama, bojama i položajima u tekstovno-likovni svet. Retek ne završava geometrijskim oblicima pronalaženje novih tačaka uporišta u slikarstvu, on traga dalje dajući svom izrazu uvek nov oblik i nov ton, što koloritom, što simbolikom tih oblika. To traganje osnažuje  razvoj ličnosti u umetniku i umatnika u ličnosti, što predstavlja neophodno kruženje u beskonačnom traganju za savršenstvom.

Jelena Milošev - pesnik