Valentin Varga: o radovima Lasla Reteka
„Vidim sebe. Ne vidim sebe. Krećem se. Ne krećem se. Gledam sliku. Slika gleda mene. Krećem se i ona se kreće. Odraz nije stvaran. Možda nisam ni ja.”
Ogledalo ima svoju misteriju. Pri tome, u ogledalu vidimo samo sliku stvarnosti. Iste one stvarnosti koja nas okružuje, koja je vidljiva, opipljiva, može da se oseti. Zašto se i dalje divimo tom sekundarnom doživljaju, odrazu stvarnosti? Možda zato što tada naziremo nešto iz istine. To je kao strujni udar: spoznaja da je i opipljiva stvarnost samo iluzija, prolazna pojava, odraz nečega što se u odnosu na naš konsenzualni svet ponaša kao odraz u ogledalu. Jedna dimenzija manje.
Autor, oprezno postavljajući, koristi obrađeni metal kao kompozicioni element, ali istovremeno otvara i crvotočine na ravni slike, kroz koje se posmatrač suočava sa svojom ulogom.
Ali radovi Lasla Reteka nisu samo ogledala u ovom smislu. Njegova ogledala odražavaju modernog stvaraoca koji u lavirintu postojanja pokušava da odrazi i preformuliše tkivo stvarnosti, kombinujući elemente klasičnog slikarstva na platnu sa industrijskim otpadom, mešajući ih sa konstruktivizmom i enformelom 20. veka, kao i automatizmom i savremenim materijalima.
Elementi kaligrafije koji se ponekad preklapaju na slikama mogu se smatrati vrstom palimpsesta, kontinuiranim ponovnim pisanjem koje ne teži da zabeleži racionalan sadržaj, već tragove eksternalizovanih unutrašnjih vibracija stvaraoca, pojedinca. Automatizovano pisanje ukazuje i na to da je proces stvaranja usmeren ka unutra. To je neprekidna samorefleksija, nemilosrdno istraživanje i napredovanje ka razumevanju sebe i sveta. Autor stvara za sebe i iz sebe. Istovremeno, umetnost je ipak komunikacija; mora funkcionisati i ka spolja, ali kada napusti ruke stvaraoca, može se smatrati završenom samo delimično. Retek računa na publiku, pretpostavlja je, jer njegova dela oživljavaju samo u procesu interakcije, uz učešće posmatrača, delo može biti završeno samo kroz gledište posmatrača.
Još dugo bi smo mogli da analiziramo povezivanjem ovih dela sa drugim umetničkim ostvarenjima i epohama, pronalazeći u njima ravnotežu i napetost, otkrivajući kolorit, dinamiku i izražajnost. Umesto toga, hajde da se zaustavimo i stanemo pred slike Lasla Reteka. Tiho posmatrajmo igru površina i shvatimo da smo zapravo neprekidno gledali u sebe!
Valentin Varga